Čemu se deca uče kroz igru i fizičku aktivnost

Deca imaju prirodnu neobjašnjivu potrebu za igrom. Jedna od čovekovih urođenih potreba jeste potreba za kretanjem. Tu potrebu čovek nosi kroz ceo život. Kod deteta ona je izraženija nego kod odraslih. Prema profesoru rekreacije Dušanu Mitiću iz 2001. na odraslima je zadatak da ponude deci aktivnosti kroz koje će moći da potvrde svoju vrednost i izgrade samopouzdanje. Niz sportsko-rekreativnih aktivnosti može da bude odlično sretstvo kroz koje dete može da se razvije u zdravu psihofizičku ličnost sa izgrađenim pozitivnim sistemima vrednosti. Rekreacija može da pomogne deci da se nakupljena energija kanališe na pozitivan način i tako učini detinjstvo srećnijim. Zdravlje predstavlja psihofizički integritet ličnosti. Pokazalo se da redovna i pravilno dozirana fizička aktivnost utiče na održanje psihofizičke ravnoteže organizma. U Kiki Kids-u podržavamo Rekreativni sport kao osnovnu fizičku aktivnost. Kada kažemo fizička aktivnost prvenstveno mislimo na fizičku angažovanost deteta u funkciji zdravlja, osveženja, oporavka, odmora, zabave, razonode, relaksacije, sticanje novih motoričkih znanja i veština…U njemu su pravila podređena mogućnostima svakog učesnika. Opterećenja koja se koriste u rekreciji kao i učestalost treninga, su na znatno nižem nivou nego što je to u takmičarskom sportu, što bi trebalo da bude idealno u dečijem razvoju. U rekreativne svrhe najčešće su primenjivane sportske, elementarne, tradicionalne i druge igre.

Sportske igre, same po sebi, okupljajući veći broj učesnika pružaju mogućnost za druženje i zabavu. Da bi se zabava ostvarila, pobeda nikako nesme da bude imperativ zbog koje se u sportu gubi lepota igre. Cilj sportskih igara koje primenjujemo u rekreaciji su sa modifikovanim pravilima tako da pružaju realnu mogućnost svakom učesniku da se nadigrava, uživa u igri i da svoj maksimum bez obzira ne konačni rezultat.

1. Igra izaziva radost (iako ne znači da se tokom igre ne smeju pojaviti i negativne emocije),
2. Dete pronalazi smisao u onome što radi (deca pronalaze smisao u iskustvu povezujući ga sa nečim što već znaju),
3. Aktivnost uključuje aktivno razmišljanje (postoji neki problem koji je potrebno rešiti),
4. Aktivnost zahteva učestalo razmišljanje (važna je dinamika: aktivnosti u kojima dete mora učestalo da razmišlja i istražuje razvijaju fleksibilnost i kreativnost),
5. Aktivnost zahteva određeni stepen socijalne interakcije (pored osećanja sigurnosti i razvijanja poverenja, socijalne interakcije imaju pozitivan uticaj na razvoj empatije, saradnje i komunikacije kod dece).